Pre nego što kažem nešto više na ovu temu želeo bih prvo da skrenem pažnju da kada se priča o skromnosti, ona može biti svrstana u različite kategorije. Pojam skromnosti je najčešće vezan za novac i nešto što je materijalno, ali on postoji i kada se priča o uspehu, radu, znanju, moći, obrazovanju i mnogim drugim kategorijama koje mogu biti međusobno povezane ili nepovezane. Na ovom mestu ja ipak želim da se konkretno bavimo najrasprostranjenijom oblasti – temom materijalne skromnosti, odnosno neskromnosti (pohlepom).
Kada pričamo o materijalnoj skromnosti, moralni ljudi skromnost smatraju vrlinom i ja se lično poptuno slažem sa tim. Postoje naravno i oni koji su po mom mišljenju izgubili kompas i skromnost smatraju manom i sinonimom za neambicioznost. То nije tačno jer smatram da čovek istovremeno može biti i materijalno skroman i ambiciozan dokle god njegova ambicioznost nije uslovljena novcem kao primarnim ciljem onoga čime se bavi. Ipak, mislim da osnovna zabluda leži u samom doživljaju i definiciji skromnosti – šta skromnost zapravo treba da predstavlja. Stekao sam utisak da u našem narodu skromnost predstavlja sinonim za siromaštvo.
Iz čega proizilazi još jedna zabluda: bogatstvo = neskromnost.
Šta je merilo skromnosti?
Skromnost apsolutno nije merilo onoga što trenutno imamo, već koliko želimo da imamo u odnosu na ono što već imamo. Lično poznajem dosta ljudi, i bogatih i siromašnih, na raznim društvenim lestvicama. Verujem da je isti slučaj i sa vama. I mogu da vam kažem (a i sami to već znate) da bi mnogi od njih (i bogati i siromašni) dupe svoje dali i svakoga zajebali samo da ugrabe još neki dinar. Zbog toga ovo smatram empirijskim dokazom da skromnost odnosno neskromnost ne može biti vezana za društveni stalež.
Na žalost, neskromni siromašni ljudi iskoristili su da skromnost kao moralna vrlina ode njima u korist. Uglavnom imaju ljigav argument tipa “ja sam siromašan, znači ja sam dobar, skroman i moralan”. To je osnovni razlog zbog koga se svaki čovek u Srbiji koji zarađuje više od proseka uglavnom smatra neskromnim, lopovom ili kriminalcem. Koliko ste puta čuli rečenicu “vidi ga ovaj što se obogatio, mutna su to posla”. Sa druge strane, neskromni bogati ljudi koji su na moćnim pozicijama maksimalno koriste kapitalizam i moral je za njih takođe misaona imenica. Nisu uslovljeni već uslovljavaju, pa smo svedoci vremena u kome društvom vladaju birokratija i monopolisti. U celoj toj priči najviše stradaju mladi ljudi sa potencijalom da zaista urade nešto značajno jer bivaju sputavani i “odozdo” i “odozgo”. Njihov uspeh na žalost neće biti afirmisan od strane onih koji nisu uspeli da dostignu isto što i oni, dok će ovi koji su iznad njih pokušati da ih sputaju na svakom koraku jer “fotelja se mora čuvati”. Zbog čega sve to? Zbog novca, naravno.
Ali, na kraju krajeva, ja uopšte ne smatram da smo zemlja sa tako lošim standardom (možda zato što sam i sam skroman, hehe). Razmislite, ne znam tačne brojke, ali nešto tu smrdi kada u zemlji sa tako “lošim” standardom imate ogroman procenat gojaznih ljudi. Jer, izreka kaže, gladne su oči, a ne stomak. To je neskromnost (ili pohlepa), kada koliko god da imate – vi želite još.
I još nešto. Postoji teorija da slava, uspeh, novac i moć kvare ljude. Mislim da nije tako. Mislim da kada neko postane bogat, slavan i poznat, taj samo omogući drugima da vide kakav je oduvek bio. Isti onaj stari govnar, samo za njega niko ranije nije čuo. Ko je moralan, dobar i pošten, ostaće takav i u bogatstvu ili siromaštvu, slavi ili anonimnosti.
Za kraj bih iskoristio stihove Miladina Šobića:
“Izgleda da mnogi žele imat kola,
Snažan motor iz Japana,
Mjesto lične karte kolor televizor,
Ostaviti život, gledat ga u retrovizor.”
Napomena:
U ovoj temi sam se bavio materijalnom skromnošću i to je verovatno jedina skromnost koju smatram vrlinom. Ne želim biti skroman kada pričamo o duhovnim vrednostima, sticanju iskustva i saznanju. A što se tiče uspešnih ljudi, njima novac uglavnom dolazi kao prirodno stanje stvari nakon tog nekog uspeha, tako da bih njihovu materijalnu skromnost naravno merio u zavisnosti od toga da li im je cilj uspeha koji su postigli bio sam novac ili nešto drugo.
