Facebook i Twitter su sigurno dve trenutno najistaknutije i najpopularnije društvene mreže na internetu. U poslednje vreme sam razgovarao sa nekolicinom ljudi na ovu temu jer smo se nekako sasvim spontano dotakli iste. Mišljenja su naravno bila različita, ali ono što je bilo slično za većinu razmišljanja – bila su vrlo često bez nekog jakog argumenta za ili protiv. Jednostavno, predrasuda ili lični doživljaj određene društvene mreže uglavnom je to što subjektivno daje prednost jednoj odnosno drugoj. Takođe, mislim da je ovo još jedan empirijski dokaz da ljudi uglavnom ne znaju šta žele, a kamoli kako to da postignu.
Ove dve društvene mreže napravljene su da pokriju potrebe najrazličitijih ljudi sa najrazličitijim afinitetima. Ono što želim da predstavim ovde i ono što je moja poenta cele priče je da ne postoji konačno loša (crna) ili konačno dobra (bela) stvar. Kao neko ko stvari inicijalno doživljava kao nijanse “sive”, sa svim manama i vrlinama i s obzirom na moj analitički pristup većini stvari i rešavanju problema potrebno je to “sivo” rastaviti na što veći broj “crnih” i “belih” činilaca kako bi stekli što bolji uvid u realno stanje. Razumemo se, nadam se. Kao neko ko koristi i Facebook i Twitter, evo nekih razmišljanja na tu temu, podeljenih u nekoliko kategorija. Ne u smislu “za” i “protiv”, već više u smislu “za koga da”, a “za koga ne”, i zašto. Kao i obično, vođen sam više nekim ličnim utiskom stečenim provođenjem vremena na ovim mrežama nego statistikom i istraživanjima. Svakako verujem da postoji mnogo ljudi koji su stručniji kada se priča na ovu temu, ali smatram da sve sto ću ispod reći nije daleko od istine.
Najčešći razlozi korišćenja društvenih mreža:
- Personalizacija i interakcija (upoznavanje, druženje, razmena mišljenja)
- Marketing, posao i zarada
- Zabava
- Znanje i pomoć
- Zloupotreba
Personalizacija i interakcija (upoznavanje, druženje, razmena mišljenja)
Pod ovim pojmom mislim na vaš lični profil i onako kako generalno želite da se predstavite svojim prijateljima, pratiocima ili celom svetu. Facebook je ovde u prednosti jer nudi mnogo više mogućnosti, i mislim da upravo iz tog razloga ima drastično više korisnika. Počevši od kategorija vezanih sa vašu ličnost, šta volite, čime se bavite, za koga i šta radite, pa sve do vaših fotografija i istorijata vaših svakodnevnih aktivnosti. Naravno, i mogućnost da određenim grupama ljudi zabranite pristup za ono što smatrate neprimerenim sadržajem, drugim rečima, možete ga svesti na Twitter ukoliko to želite. Twitter je po ovom pitanju rekao bih malo “mizantropski” nastrojen jer akcenat nije stavljen na to “sa kim” razmenjujete informacije nego “o čemu”. Utisak o ljudima stvarate uglavnom po onome što pišu, a ne po onome što generalno rade, čime se bave, šta vole itd… Dakle, twitter je u ovoj kategoriji malo zatvorenijeg tipa i više primeren ljudima koji žele da sa drugima podele svoje misli koje su ipak samo jedan deo kompletne ličnosti.
Postoji taj ep i generalizacija da su “twitteraši” mahom inteligentniji od “fejsbukaša”. Ova misao naravno dolazi uglavnom iz glave twitteraša dok se fejsbukaši retko bave tom temom. Ja se ne bih složio sa tim i išao tako daleko, pre bih rekao da su twitteraši konzervativniji i fokusiraniji. I to pre svega zato što su ograničeni na 140 karaktera. Matematički gledano, manja je mogućnost da nečija glupost dođe do izražaja ako joj date manje prostora. Možda je to osnovni razlog zbog čega Twitter deluje inteligentnije. Lično smatram da je forma podjednako bitna kao i suština pa mi kao nekom ko ima umetničkog duha često bude teško da se izrazim u tih 140 karaktera na twitteru, a da to bude dovoljno deskriptivno i da drugima zvuči baš onako kako meni zvuči u sopstvenoj glavi. Generalno ne volim ograničenost, makar i po cenu da slušamo gluposti.
Drugo, da li ste recimo primetili kako se psovke upotrebljavaju mnogo više na twitteru nego na facebooku? To je najčešće zato što ne možemo da znamo ko zaista stoji iza tih reči. Mada svoju ličnost i aktivnosti možete sakriti i na facebooku, na twitteru je to automatski urađeno. Da li ste se zapitali zašto političari uglavnom koriste twitter, a ne facebook? Upravo iz ovog razloga. Mnogo je lakše obmanjivati ljude ukoliko im informacije dozirate na kašičicu. Takođe, bitna razlika je i to što na twitteru jako malo ljudi može javno da vidi šta vam je neko odgovorio pa na taj način možete izbeći “javni sud” o onome što pišete. Idealno za osobe koje vole da su “uvek u pravu” uz izbegavanje argumentacije na datu temu.
Evo jedan banalan primer. Zamislite na fejsbuku “nafuranu ribu” sa statusom punim psovki ili recimo na temu sexa. Pogledate malo njen profil i aktivnosti unazad i vidite lik mlade devojke u stilu “jagnjeta pripojenog za svoju majku” koja je prethodnih dana (ili meseci) lajkovala slike “meda” i “zeka” i slala svom dečku srca po zidu. Automatski njene reči gube na težini, a ona gubi svoj autoritet. Meni je uglavnom prioritet to sa kim razgovaram i kakav on poseduje autoritet, jer to često određuje kvalitet našeg razgovora odnosno razmene informacija. U smislu “Hajde genije, da vidimo šta si do sada uradio u svom životu na tu temu pa tek onda da vidimo da li tvoje reči imaju težinu kada se o njoj govori.” Ili, što bi rekao jedan moj prijatelj, “Što volim ove što se svakodnevno žale, a nisu imali ni dva kišna petka u životu.” Da se razumemo, ne znači da ne želim da pričam sa ljudima koji nemaju iskustva, samo ću one iskusnije ipak slušati sa malo više pažnje.
Dakle, da malo generalizujemo, ukoliko želite odnos na relaciji osoba – osoba, preporučujem facebook, ili da uopšte nemate profil na društvenoj mreži. Ukoliko želite odnos na relaciji misao – misao ili pak neku vrstu unutrašnjeg web monologa bez značajne interakcije sa drugima, predlažem twitter. Siguran sam da bi Arthur Schopenhauer bio jedan od najuticajnijih twitteraša da je ova društvena mreža postojala u 19. veku.
Marketing, posao i zarada
Nemam previše ličnog iskustva vezano za ovu temu jer društvene mreže ne koristim primarno u ovu svrhu pa neću mnogo toga moći da ponudim. Mislim da su ovde i facebook i twitter podjednako dobri pa se izbor obično svodi na psihološki profil ljudi kojima bi želeli da promovišete sebe ili svoj proizvod. Dakle, pitanje nije šta vi više volite, nego šta ljudi kojima želite da priđete više vole da koriste?
Facebook ima mogućnost tzv. fan pageva što takođe može da doprinese jednoj ozbiljnosti i formalnom obraćanju vašim pratiocima, nebitno da li je promovisanje u funkciji same zarade ili nečeg drugog. Većina preduzetnika i ljudi kojima je cilj da dođu do sto većeg broja ljudi koriste i twitter i facebook. Naravno zavisi i od delatnosti kojom se bavite, mada, stekao sam neki lični utisak da je korišćenje twitter-a procentualno u kategoriji biznisa nešto veće, možda upravo zbog “usmerenosti” twittera koji sam pokrio u prethodnom poglavlju.
Dakle, savetovao bih i facebook i twitter. Kada su marketing i biznis u pitanju, potpuno je iracionalno da ne koristite društvene mreže jer nude zaista mnogo mogućnosti na temu promocije.
Zabava
Vrlo jednostavno. Ljudi pre svega vole da se zabave. Zabava može biti i razmena fazona i duhovitih dosetki, kao i igranje igrica samostalno ili sa prijateljima.
Za one koji više vole igrice i razmenu zabavnog multimedijalnog sadržaja, tu je facebook u prednosti. Za one koji preferiraju duhovite misli ili izreke, dao bih prednost twitteru. Lično, kada je zabava u pitanju, ne preferiram ni jednu ni drugu društvenu mrežu. Mislim da je igranje igrica i razmena duhovitosti uvek bolja i intenzivnija uživo. Interesantnu i zabavnu osobu na društvenim mrežama bih svakako želeo i lično da upoznam. Pa ako nije “fake”, eto nam potencijalne zabave sa tom osobom na mnogo kvalitetniji način.
Znanje i pomoć
Takođe možemo videti svakodnevne “oglase” koje idu od čoveka do čoveka na društvenim mrežama, počevši od traženja dobrovoljnih davalaca krvi i usvajanja pasa lutalica, do raznoraznih pitanja i traženja saveta od ljudi sa kojima ste umreženi. I ovde bih i facebook i twitter stavio pod isti koš s tim da ćete uglavnom pomoć tražiti tamo gde imate više mogućnosti da tu isto pomoć i dobijete. Retko ko otvara svoj nalog isključivo zbog toga ali ako je to razlog onda svakako treba da imate oba profila.
Što se tiče znanja, prednost dajem twitteru jer sam stekao utisak da više ljudi koristi twitter za razmenu nekih konkretnih i praktičnih sadržaja vezanih za određenu delatnost kojom se bave, dok je facebook više korišćen u svrhu zabave i razmenu interesantnih sadržaja koji neće značajno unaprediti vaše znanje iz neke oblasti.
Zloupotreba
Moj facebook profil je 99% javan iz čega se mogu izvući samo dva zaključka. Ili sam zaista to što se vidi, ili sam potpuni “fake”. Na twitteru pišem vrlo slično kao i na facebook-u ali više od toga ne možete da znate. Nisam do sada bio ni na jednom tweet-up dešavanju, tačnije okupljanju twitteraša uživo, mada su mi neki ljudi koji su bili rekli da većina tih ljudi uživo ne deluje ni upola zanimljivo od onoga sto su pročitali na twitteru. To sam negde i očekivao da ću čuti. Verovatno isto kao što većina ljudi uživo često ne izgleda ni upola dobro kao na facebook slikama.
Namerno sam ovo uvrstio među glavne kategorije i ostavio za kraj jer smatram da je ok imati u vidu i neke potencijalno vrlo negativne strane društvenih mreža. Pogotovo ako ste u svet društvenih mreža i interneta uplovili relativno skoro i nemate puno iskustva.
Verujem da u istorijatu društvenih mreža postoji bezbroj slučajeva zvanih “lažni profil“. Čitali smo po novinama kako pedofili preko društvenih mreža pokušavaju da zavedu maloletnike, ili o provalnicima koji prateći profile ljudi mogu da znaju više o njihovom kretanju, tačnije, kada je neko na odmoru i kada je kuća prazna. Treba svakako biti što oprezniji jer uvek postoji mogućnost da sa druge strane ekrana stoje neki čika ili teta sumnjivog morala.
Sve u svemu, rekao bih da je facebook ovde opasniji jer drugi ljudi mogu saznati više o vama. Takođe ljudi sa facebooka mogu vam se predstaviti “lažnije” nego ljudi sa twittera. Da ne bude da sam kontradiktoran sa prvim poglavljem, i dalje mislim da je na twitteru lakše lagati, ali na facebooku imate veću mogućnost obmane ukoliko ste dobri u tome.
Ako posmatramo iz ugla bezbednosti, ovde je ta “zatvorenost” twittera jedan veliki plus zbog nemogućnosti da vam se neko predstavi potpuno lažno sa sve mnoštvom detalja i prednost twittera upravo leži u tome da ste zaštićeni da potpadnete pod nečiji negativan uticaj više nego što bi trebalo. Verujem da znate o čemu pričam.
A vi, kako ste?
Slobodno u komentarima ispod podelite svoje mišljenje sa mnom i ostalim čitaocima ukoliko to želite. Twitter ili Facebook, i zašto?
